Претражи

Корисник социјалне заштите је лице које се налази у стању социјалне потребе, и то:

1. Дијете

• без родитељског старања (које нема родитеље, које је напуштено од родитеља, чији родитељи нису у могућности да му пруже потпуно старање зато што су ограничени у вршењу родитељског права или су лишени тог права),
• са потешкоћама у развоју (са оштећењем вида, слуха, са оштећењем у говорно-гласовној комуникацији, са тјелесним оштећењем и/или хроничним обољењем, са интелектуалним оштећењем, са психичким поремећајем и/или обољењем, вишеструким оштећењима, или са другим оштећењем или обољењем, који доводе до потешкоћа у психомоторном и сензомоторном развоју, а која значајно отежавају функционисање у активностима свакодневног живота),
• чији је развој ометен породичним приликама (чији родитељи због болести или смрти једног родитеља, несређених породичних односа, материјалних или других разлога нису у могућности да му обезбиједе услове за правилно васпитање, физички и психички развој),
• жртва насиља (коме се наноси физичка, психичка и сексуална патња или емоционална бол, као и пријетња таквим дјелима или занемаривање, небрига и незадовољавање основних животних потреба, што га озбиљно спутава да ужива у својим правима и слободама),
• жртва трговине дјецом (које је врбовано, превезено, скривено, насилно транспортовано или прихваћено пријетњом и употребом силе, обмањивањем, отмицом или другим облицима принуде или преваре, злоупотребом положаја или примања новца, а које је наведено на пристанак властитог експлоатисања),
• са друштвено неприхватљивим понашањем (које је под ризиком, чини прекршајна и кривична дјела, које се бави скитњом, просјачењем или сличним понашањем нарушава општеприхваћена друштвена правила понашања и важеће законске норме),
• изложено социјално ризичним понашањима (које због употребе психоактивних супстанци, негативних социјалних утицаја и емоционалних поремећаја нарушава и угрожава своје здравље и живот) и
• коме је због посебних околности потребна социјална заштита (које се нађе у стању социјалне потребе због сиромаштва, претрпљене елементарне непогоде, ратног страдања, избјеглиштва, миграције, репатријације, смрти једног или више чланова породице, дуготрајног лијечења, отпуста из установе или других непредвидивих околности).

2. Пунољетно лице

• материјално необезбијеђено и за рад неспособно лице (које нема неопходних средстава за издржавање, неспособно је за рад и не може обезбиједити средства за живот по неком другом основу),
• са инвалидитетом (лице са инвалидитетом, а то су лица са дугорочним физичким, психичким, интелектуалним или сензорним умањеним способностима, која у интеракцији са различитим баријерамамогу ометати њихово пуно и ефективно учествовање у друштву на основу једнакости са другима),
• старије, без породичног старања (које има више од 65 година, а које због трајних промјена у психосоцијалном и здравственом стању не може задовољавати своје основне животне потребе),
• са друштвено негативним понашањем (које се одаје беспосличарењу, скитњи, просјачењу или другом друштвено негативном понашању),
• жртва злоупотебе психоактивних супстанци (које је дошло у стање социјалне потребе због употребе дрога или алкохола, које дуже вријеме употребљава ове супстанце због чега има проблеме у социјалним и породичним односима, здрављу и материјалној егзистенцији),
• жртва насиља у породици (коме се у породичном окружењу наноси физичка, психичка, економска и сексуална патња или емоционална бол, као и пријетња таквим дјелима, а које се због тих околности нађе у стању социјалне потребе),
• жртва трговине људима (које је врбовано, превезено, скривено, насилно транспортовано или прихваћено пријетњом и употребом силе, обмањивањем, отмицом или другим облицима принуде или преваре, злоупотребом положаја или примања новца, а које је наведено на пристанак властитог експлоатисања) и
• коме је због посебних околности потребна социјална заштита (које се нађе у стању социјалне потребе због сиромаштва, дуготрајне незапослености, претрпљене елементарне непогоде, ратног страдања, избјеглиштва, миграције, репатријације, смрти једног или више чланова породице, дуготрајног лијечења, издржавања казне, отпуста из установе или других непредвидивих околности).

Права из социјалне заштите може остварити лице под условима да:

• има пребивалиште на подручју Града Требиња (јединице локалне самоуправе у којој тражи остваривање права) осим за лица која су се нашла у посебним околностима (које се нађе у стању социјалне потребе због сиромаштва, дуготрајне незапослености, претрпљене елементарне непогоде, ратног страдања, избјеглиштва, миграције, репатријације, смрти једног или више чланова породице, дуготрајног лијечења, отпуста из установе или других непредвидивих околности) и страни држављани који легално бораве у Републици,
• предвиђено право не остварује у другим системима социјалне сигурности и
• да се због материјалног, социјалног или психосоцијалног стања нађе у стању социјалне потребе.

Лице неспособно за рад у смислу Закона о социјалној заштити је:

• дијете до навршених 18 година, односно до завршетка редовног образовања, а најдуже до 26 година,
• лице старије од 65 година, лице са трајним оштећењима код кога је Првостепена стручна комисија за утврђивање способности лица у поступку остваривања права из социјалне заштите и утврђивању функционалног стања корисникаутврдила неспособност за рад,
• жена за вријеме трудноће, порођаја и послије порођаја у трајању предвиђеном према прописима из радних односа и
• отац, старалац, усвојилац, који се брине о једном или више дјеце до годину дана живота.

Законом о социјалној заштити Републике Српске („Сл. гласник РС“, бр. 37/12, 90/16, 94/19, 42/20 и 36/22) утврђена су права корисника социјалне заштите (новчана помоћ, додатак за помоћ и његу другог лица, подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју, смјештај у установу, збрињавање у хранитељску породицу, помоћ и њега у кући, дневно збрињавање, једнократна новчана помоћ, савјетовање и лична инвалиднина), те поступак и услови за остваривање наведених права и друга питања значајна за функционисање и остваривање социјалне заштите грађана.

Приоритетно, наведена права у социјалној  заштити остварују лица која су неспособна за рад, а који су без властитих прихода и прихода  породице као и подршке сродника,  те лица која су због свог физичког и здравственог стања зависна од помоћи друге особе, као и она лица која се из неког специфичног разлога нађу у стању социјалне потребе.

1. Законска права у социјалној заштити

–          новчана помоћ,

–          додатак за помоћ и његу другог лица,

–          подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју,

–          смјештај у установу,

–          збрињавање у хранитељску породицу,

–          помоћ и њега у кући,

–          дневно збрињавање,

–          једнократна новчана помоћ

–          савјетовање

–          лична инвалиднина

1.1. Новчана помоћ

Новчана помоћ је право које може остварити  појединац неспособан за рад као и  породица у цјелини чији чланови нису способни за рад, који нема властитих прихода или чији су укупни приходи за издржавање испод нивоа новчане помоћи утврђене овим законом, који нема вишак стамбеног простора, који нема другу имовину из чије се вриједности могу осигурати средства за издржавање, који нема сроднике који имају обавезу да га издржавају у складу са Породичним законом, или ако ти сродници због инвалидности и друге објективне спријечености нису у могућности и способни да га издржавају и извршавају обавезу издржавања.

Новчана помоћ служи за задовољавање основних животних потреба. Корисник новчане помоћи може бити појединац, чланови породице или породица у цјелини.

Новчана помоћ се исплаћује мјесечно, а основица за утврђивање висине новчане помоћи у текућој години је просјечна нето плата у Републици Српској остварена у претходној години.  Висина новчане помоћи утврђује се зависно од броја чланова породице, у проценту од утврђене основице:

–          за појединца 17% од основице,

–           за породицу са два члана 22% од основице,

–          за породицу са три члана 27% од основице,

–          за породицу са четири члана 30% од основице

–          за породицу са пет и више чланова 33% од основице.

 1.2. Додатак за помоћ и његу другог лица

Право на додатак за помоћ и његу другог лица има лице старије од три године којем је због тјелесних, менталних, чулних поремећаја, изражених промјена у здравственом стању, неопходна стална помоћ и њега другог лица, под условом да ово право не може остварити по другом основу и не користи право на смјештај у установи социјалне заштите, као и лица која су потпуно или дјелимично зависна од помоћи и његе другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба.

Додатак за помоћ и његу другог лица признаје се на основу налаза и мишљења стручних комисија.Висина додатка за помоћ и његу другог лица обрачунава се у проценту од просјечне нето плате остварене у Републици Српској у претходној години и износи:

– 22% од основице за лице које цјелодневно и у потпуности зависи од другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба, и које није у могућности да уз употребу било којих помагала само задовољи те потребе и

– 11% од основице за лице којем је неопходна дјелимична помоћ другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба.

1.3. Подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју

Право на подршку у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју имају дјеца и омладина са физичким, менталним, чулним или комбинованим сметњама у развоју код којих је извршена процјена потреба и усмјеравање дјеце и омладине, а која су послије завршене основне школе, а најкасније до навршене 30. године живота, укључена у процес образовања, а то право не могу остварити по другом основу.

Ово право се остварује у виду накнада за: трошкове смјештаја и трошкове градског, односно међуградског превоза у висини износа цијене мјесечне карте. Дјеци и омладини упућеној на образовање ван мјеста пребивалишта, осим претходно наведених трошкова, признају се трошкови превоза до мјеста пребивалишта једном мјесечно у висини стварних трошкова најниже цијене карте јавног саобраћаја.

1.4. Смјештај у установу

Смјештај у установу подразумијева збрињавање у установу социјалне заштите и у другу установу која се налази ван система социјалне заштите, а примјерена је и испуњава услове за збрињавање корисника социјалне заштите.

Смјештај у установу социјалне заштите остварује се избором и упућивањем корисника у одговарајућу установу у којој се обезбјеђује становање, исхрана, одијевање, њега, помоћ, брига, васпитање и образовање, оспособљавање за привређивање, радне, културно-забавне, рекреативно-рехабилитационе активности, здравствена заштита и друге услуге, а смјештај се врши  на основу рјешења надлежног Центра за соцоијални рад и уговора о смјештају који закључују установа за смјештај и надлежни Центар за социјални рад.

1.5. Збрињавање у хранитељску породицу

Збрињавање у хранитељску породицу је облик збрињавања корисника у породицу која му обезбјеђује задовољавање основних животних потреба, која брине о личности корисника и помаже му у остваривању његових права и извршавању обавеза. Право на збрињавање у хранитељску породицу има лице које, у складу са о Законом о социјалној заштити РС, има право на смјештај у установу.

Хранитељска породица је породица са једним или више пунољетних лица која се бави услугама збрињавања дјеце или пунољетних лица, за коју је извршена процјена и оспособљавање за хранитељство, која испуњава прописане услове и остварује накнаду за своје пружене услуге.

У хранитељску породицу може се збринути највише троје дјеце, односно двоје дјеце са инвалидитетом, с тим да укупан број дјеце која живе у породици хранитеља, рачунајући и дјецу хранитеља, не може бити већи од петоро дјеце.

Међусобни односи Центра за соцвијални рад и хранитељске породице у којој се збрињава корисник, уређују се уговором, на основу рјешења о збрињавању, које доноси надлежни Центар.

1.6. Помоћ и њега у кући

Право на помоћ и његу у кући обезбјеђује се старијем изнемоглом лицу, тешко обољелом лицу и другом лицу које није у стању да се брине о себи и то:

–          Ако лице нема могућности да помоћ и његу у кући обезбиједи властитим средствима и средствима сродника који има обавезу издржавања у складу са законом,

–          ако лице није закључило уговор о доживотном издржавању,

–          ако лице није уговором о даровању отуђило имовину и

–          ако укупни приходи корисника по свим основама не прелазе износ од 50% основице за утврђивање новчане помоћи у текућој години

Помоћ и њега у кући обухвата обављање кућних послова, одржавање личне хигијене, набавку хране и организовање исхране и задовољавање других свакодневних потреба.

1.7.Дневно збрињавање

Право на дневно збрињавање обухвата различите врсте организованих дневних услуга и боравака изван властите породице кроз које се обезбјеђују исхрана, њега, чување, брига о здрављу, васпитању и образовању, психосоцијална рехабилитација, радна окупација и друге услуге.

Дневно збрињавање може се обављати у другој породици, установи социјалне заштите, засебним центрима или дневним боравцима које организују и пружају јавне установе, удружења грађана, вјерске заједнице и друга правна лица.

Право на дневно збрињавање има дијете и пунољетно лице које има право на смјештај у установу или збрињавање у хранитељску породицу и друго лице које због својих психосоцијалних тешкоћа и других неповољних животних околности има потребу за овим обликом заштите, а на основу рјешења Центра.

1.8. Једнократна новчана помоћ

Право на једнократну новчану помоћ обезбјеђује се појединцу, члановима породице или породици у цјелини који се тренутно нађу у стању социјалне потребе због сиромаштва, претрпљене елементарне непогоде, ратног страдања, избјеглиштва, миграције, репатријације, смрти једног или више чланова породице, дуготрајног лијечења, отпуста из установе или других непредвидивих околности, и издржавања казне (пунољетна лица).

 1.9. Савјетовање

Савјетовање је системска и програмирана стручна помоћ коју реализују стручни радници примјеном метода социјалног рада и других друштвено-хуманистичких наука, а чија је сврха помоћ појединцу, члановима породице или породици у цјелини у развијању, допуњавању, очувању и побољшању властитих социјалних могућности, а у случају болести, старости, инвалидности, незапослености, смрти блиских лица, проблема у васпитању дјеце и у односима родитеља и дјеце, проблема ризичних понашања дјеце и омладине, проблема брачних и ванбрачних односа, закључењу брака, насиља у породици, укључивања у свакодневни живот након дужег боравка у институцијама, остваривања појединих социјалних права, те у другим неповољним социјалним околностима и кризним ситуацијама. Савјетовање се спроводи на основу процјене укупних потреба корисника, индивидуалног плана и споразума између пружаоца услуге и корисника.

1.10. Лична инвалиднина

Право на личну инвалиднину остварују лица која су:

• зависна од помоћи и његе другог лица приликом задовољавања основних животних потреба и којима је оштећење, односно обољење настало у развојном периоду, а имају утврђену висину тјелесног оштећења од  70% до 100%
• са оштећењем слуха, којима је оштећење, односно обољење настало у развојном периоду, а имају утврђену висину тјелесног оштећења од најмање 70%
• са оштећењем урогениталног система, која се налазе у терминалној фази затајења оба бубрега и која имају потребу за хроничном хемодијализом и перитонеалном дијализом, а имају утврђену висину тјелесног оштећења од 100%
• обољела од ријетке болести, која је оштећење, односно обољење настало у развојном периоду, а имају утврђену висину тјелесног оштећења од најмање 70%
• Личну инвалиднину не могу остварити лица која остварују примања по основу инвалидитета стеченог у рату, као и лица која остварују право на смјештај у установу социјалне заштите и право на збрињавање у хранитељску породицу или која су смјештена у другу установу на терет буџетских средстава.

Висина личне инвалиднине стечене остваривањем права на личну инвалиднину обрачунава се у проценту од просјечне плате након опорезивања остварене у Републици у претходној години и износи:

а) 17% од основице за лице коме је утврђено тјелесно оштећење у висини од 100%

б) 14% од основице за лице коме је утврђено тјелесно оштећење у висини од 90%

ц) 12% од основице за лице коме је утврђено тјелесно оштећење у висини од 80%

д) 10% од основице за лице коме је утврђено тјелесно оштећење у висини од 70%

Висину тјелесног оштећења за дјецу до навршених 18 година утврђује Првостепена стручна комисија за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са сметњама у развоју, а тјелесно оштећење за пунољетна лица утврђује се у складу са прописима којима се уређује медицинско вјештачење у пензијском и инвалидском осигурању РС.

Потребна документација за остваривање права из проширених права

2.1. Помоћ за задовољавање повећаних хигијенских потреба 

–          Захтјев за остваривање права

–          Налаз и мишљење првостепених стручних комисије за утврђивање способности лица у поступку остваривања права из социјалне заштите и утврђивања функционалног стања корисника и за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са   сметњама у развоју

 2.2. Помоћ за услуге персоналне асистенције

–          Захтјев за остваривање права

–          Налаз и мишљење првостепених стручних комисије за утврђивање способности лица у поступку остваривања права из социјалне заштите и утврђивања функционалног стања корисника и за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са  сметњама у развоју

2.3. Новчана помоћ за вријеме чекања на запослење лица са сметњама у психофизичком развоју

–          Захтјев за остваривање права

–          Свједочанство о завршеном образовању

–          Увјерење (потврда) са бироа

2.4. Помоћ за школовање и оспособљавање омладине без родитељског старања

–          Потврда са факултета да је редован студент

–          Подаци о приходима

2.5. Помоћ за опрему корисника смјештеног у хранитељску породицу

–          По службеној дужности (једном годишње)

2.6. Једнократна новчана помоћ за трошкове сахране

–          Захтјев за остваривање права

–          Извод из матичне књиге умрлих

–          Рачун трошкова сахране (најнижа цијена сандука са опремом, надгробног натписа, трошкова превоза, трошкова смјештаја у капели и ископа гроба)

2.7. Помоћ за сношење трошкова сервисних услуга превоза, исхране и смјештаја ученика са инвалидитетом који стичу основно образовање.

–          Налаз и мишљење првостепене стручне комисије утврђивање функционалног стања корисника и за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са сметњама у развоју

–          Потврда о редовном школовању

–          увид у личну карту родитеља

2.8. Дијагностичке услуге

–          Захтјев за остваривање права

2.9. Услуге за дјецу и омладину са посебним потребама

–         захтјев за остваривање права

–         извод из матичне књиге рођених

–         медицинска документација

–         налаз и мишљење педијатра, логопеда, психолога и сл.

–       налаз и мишљење Првостепене стручне Комисије за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са сметњама у развоју (уколико је извршена процјена)

Поступак за остваривање права из Закона о социјалној заштити покреће се на захтјев лица, односно његовог законског заступника, стараоца или по службеној дужности.

По захтјеву за остваривање права из Закона о социјалној заштити у првом степену одлучује Центар за социјални рад Требиње на чијем подручју подносилац захтјева има пребивалиште, односно дозволу за боравак странаца.

По жалби против рјешења Центра за социјални рад Требиње, као првостепеног органа рјешава Министарство здравља и социјалне заштити Републике Српске, као другостепени орган.

Лицу које се нађе на подручју Града Требиња (нема пријављено мјесто пребивалишта у Граду Требињу), а у стању је тренутне и изузетно тешке животне ситуације која захтијева неодложно обезбјеђење неког од права из Закона о социјалној заштити, Центар за социјални рад Требиње је дужан да пружи одговарајући облик заштите.

Мјесна надлежност Центра за дијете одређује се према пребивалишту родитеља или стараоца.

За дијете чији родитељи не живе заједно мјесна надлежност се одређује према пребивалишту родитеља коме је дијете повјерено на заштиту и васпитање, односно према пребивалишту родитеља код кога се дијете налази.

Ако ниједан од родитеља дјетета није познат или ако није познато његово пребивалиште, поступак води Центар на чијем подручју се дијете затекло.

Основица на основу које се израчунава износ законских и проширених права у текућој години (право на новчану помоћ, право на додатак за помоћ и његу другог лица и право на личну инвалиднину, помоћ за задовољавање повећних хигијенских потреба, помоћ за услуге персоналне асистенције, новчана помоћ за вријеме чекања на запослење лица са сметњама у психо-физичком развоју, помоћ за школовање и оспособљавање омладине без родитељског старања) је просјечна нето плата у Републици Српској остварена у претходној години, коју почетком сваке године објављује/утврђује Републички завод за статистику.

У случају незадовољства рјешењем Центра за социјални рад може се изјавити жалба Министарству здравља и социјалне заштите РС.

Жалба на рјешење Центра за социјални рад о признатом праву не одгађа извршење рјешења.

Корисник права из социјалне заштите, односно његов законски заступник или старалац дужан је да Центру за социјални рад Требиње пријави сваку промјену која је од утицаја на признато право и утврђену обавезу, у року од 15 дана од дана настале промјене.

Све промјене које су од утицаја на коришћење права и утврђених обавеза по Закону о социјалној заштити узимају се у обзир од првог дана наредног мјесеца по њиховом наступању.

Корисник социјалне заштите дужан је службеној особи дати истините личне податке, податке о свом приходу и имовини, као и о другим околностима које утичу на признавање неког права и писаном изјавом омогућити њихову доступност у поступку за признавање права и социјалних услуга као и током кориштења права.

За тачност података наведених у захтјеву за остваривање права, подносилац захтјева одговара материјално и кривично.

Центар за социјални рад преиспитује услове за коришћење права на које утиче имовинско стање и висина прихода до октобра текуће године, док се за остала права провјера услова се врши једном годишње, а према плану Центра.

У поступку преиспитивања услова за остваривање права из социјалне заштите Центар је дужан донијети ново рјешење уколико је дошло до промјена које имају утицај на даље коришћење права.

• Корисник права у систему социјалне заштите који није задовољан пруженом услугом или поступком особа које обављају дјелатност социјалне заштите може поднијети притужбу директору центра за социјални рад или другој одговорној особи.
• Директор и друге одговорне особе дужне су, без одгађања поступити по притужби и писаним путем обавијестити корисника о предузетим мјерама најкасније у року од петнаест дана од дана подношења притужбе.

Самохрани родитељ је родитељ који самостално врши родитељско право над дјететом, чији је други родитељ умро или није познат.

Новчана помоћ је право које може остварити  појединац неспособан за рад као и  породица у цјелини чији чланови нису способни за рад, који нема властитих прихода или чији су укупни приходи за издржавање испод нивоа новчане помоћи утврђене овим законом, који нема вишак стамбеног простора, који нема другу имовину из чије се вриједности могу осигурати средства за издржавање, који нема сроднике који имају обавезу да га издржавају у складу са Породичним законом, или ако ти сродници због инвалидности и друге објективне спријечености нису у могућности и способни да га издржавају и извршавају обавезу издржавања.

Новчана помоћ служи за задовољавање основних животних потреба. Корисник новчане помоћи може бити појединац, чланови породице или породица у цјелини.

Новчана помоћ се исплаћује мјесечно, а основица за утврђивање висине новчане помоћи у текућој години је просјечна нето плата у Републици Српској остварена у претходној години.  Висина новчане помоћи утврђује се зависно од броја чланова породице, у проценту од утврђене основице:

–          за појединца 17% од основице,

–           за породицу са два члана 22% од основице,

–          за породицу са три члана 27% од основице,

–          за породицу са четири члана 30% од основице

–          за породицу са пет и више чланова 33% од основице.

Право на једнократну новчану помоћ обезбјеђује се појединцу, члановима породице или породици у цјелини који се тренутно нађу у стању социјалне потребе због сиромаштва, претрпљене елементарне непогоде, ратног страдања, избјеглиштва, миграције, репатријације, смрти једног или више чланова породице, дуготрајног лијечења, отпуста из установе или других непредвидивих околности, и издржавања казне (пунољетна лица).

Захтјев се подноси Центру за социјални рад према мјесту пребивалишта који о захтјеву доноси рјешење.

Социјалне услуге обухваћају активности, мјере и програме намијењене спрјечавању, препознавању и рјешавању проблема и потешкоћа појединаца и породица и побољшању квалитета њиховог живота. Социјалне услуге су прва социјална услуга (информирање, процјена стања и потреба породице или појединца), савјетовање и помагање, помоћ у кући, психосоцијална подршка, рана интервенција, посредовања органа старатељства у случају родитељске неусаглашености око вршења родитељског права, посредовање органа старатељства у одржавању личних односа дјеце са родитељима и др.сродницима, свеобухватна процјена стања и потреба у породицама са проблемима у функционисању, социоанамнестички подаци, извјештаји и др.)

О признавању права на социјалне услуге одлучује центар за социјални рад према мјесту пребивалишта странке.

14. Која права у систему социјалне заштите могу остварити особе са инвалидитетом или другим тежим промјенама у здравственом стању ?

У оквиру система социјалне заштите особе (дјеца, млади, одрасле особе) с инвалидитетом или тежим промјенама у здравственом стању могу остварити сљедећа законска права:

• новчана помоћ,
• додатак за помоћ и његу другог лица,
• подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју,

смјештај у установу,

• збрињавање у хранитељску породицу,
• помоћ и њега у кући,
• дневно збрињавање,
• једнократна новчана помоћ
• савјетовање
• лична инвалиднина

У оквиру система социјалне заштите особе (дјеца, млади, одрасле особе) с инвалидитетом или тежим промјенама у здравственом стању могу остварити сљедећа проширена права:

• помоћ за задовољавање повећаних хигијенских потреба
• помоћ за услуге персоналне асистенције,
• помоћ за сношење тропкова сервисних услуга превоза, исхране и смјештаја ученика са инвалидитетом који стичу основно образовање,
• новчана помоћ за вријеме чекања на запослење лица са сметњама у психо-физичком развоју,
• услуге за дјецу и омладину са посебним потребама.

Право на додатак за помоћ и његу другог лица има лице старије од три године којем је због тјелесних, менталних, чулних поремећаја, изражених промјена у здравственом стању, неопходна стална помоћ и њега другог лица, под условом да ово право не може остварити по другом основу и не користи право на смјештај у установи социјалне заштите, као и лица која су потпуно или дјелимично зависна од помоћи и његе другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба.

Додатак за помоћ и његу другог лица признаје се на основу налаза и мишљења стручних комисија. Висина додатка за помоћ и његу другог лица обрачунава се у проценту од просјечне нето плате остварене у Републици Српској у претходној години и износи:

– 22% од основице за лице које цјелодневно и у потпуности зависи од другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба, и које није у могућности да уз употребу било којих помагала само задовољи те потребе и

– 11% од основице за лице којем је неопходна дјелимична помоћ другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба.

Право на додатак за помоћ и његу другог лица се признаје на основу налаза и мишљења стручних комисија, за дјецу до 18 година и лица код којих је неспособност наступила у развојном периоду то је Првостепена стручна комисија за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са сметњама у развоју, а за пунољетна лица Првостепена стручна комисија за утврђивање способности лица у поступку остваривања права из социјалне заштите и утврђивање функционалног стања корисника. Одлуку о именовању обје комисије (на основу Закона о социјалној заштити РС) доноси Градоначелник Града Требиња. Радом обје комисије (које чине стручна лица одређених професија, у складу са Правилником, из институција локалне заједнице), координирају стручни радници ЈУ Центар за социјални рад Требиње (које именује директор), гдје се и подносе захтјеви за процјену.

Да, особа која је с неким склопила уговор о доживотном издржавању може остварити право на на додатак за помоћ и његу другог лица.

Право на личну инвалиднину остварују лица која су:

• зависна од помоћи и његе другог лица приликом задовољавања основних животних потреба и којима је оштећење, односно обољење настало у развојном периоду, а имају утврђену висину тјелесног оштећења од  70% до 100%
• са оштећењем слуха, којима је оштећење, односно обољење настало у развојном периоду, а имају утврђену висину тјелесног оштећења од најмање 70%
• са оштећењем урогениталног система, која се налазе у терминалној фази затајења оба бубрега и која имају потребу за хроничном хемодијализом и перитонеалном дијализом, а имају утврђену висину тјелесног оштећења од 100%
• обољела од ријетке болести, која је оштећење, односно обољење настало у развојном периоду, а имају утврђену висину тјелесног оштећења од најмање 70%
• Личну инвалиднину не могу остварити лица која остварују примања по основу инвалидитета стеченог у рату, као и лица која остварују право на смјештај у установу социјалне заштите и право на збрињавање у хранитељску породицу или која су смјештена у другу установу на терет буџетских средстава.

Висина личне инвалиднине стечене остваривањем права на личну инвалиднину обрачунава се у проценту од просјечне плате након опорезивања остварене у Републици у претходној години и износи:

а) 17% од основице за лице коме је утврђено тјелесно оштећење у висини од 100%

б) 14% од основице за лице коме је утврђено тјелесно оштећење у висини од 90%

ц) 12% од основице за лице коме је утврђено тјелесно оштећење у висини од 80%

д) 10% од основице за лице коме је утврђено тјелесно оштећење у висини од 70%

Висину тјелесног оштећења за дјецу до навршених 18 година утврђује Првостепена стручна комисија за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са сметњама у развоју, а тјелесно оштећење за пунољетна лица утврђује се у складу са прописима којима се уређује медицинско вјештачење у пензијском и инвалидском осигурању РС.

Корисник права на новчану помоћ, права на додатак за помоћ и његу другог лица, права на смјештај у установу и права на збрињавање у хранитељску породицу који не може остварити здравствено осигурање по другом основу остварује здравствено осигурање из буџетских средстава намијењених за остваривање права на новчану помоћ, права на додатак за помоћ и његу другог лица, права на смјештај у установу и права на збрињавање у хранитељску породицу.

Брачни супружници који имају малољетну заједничку или усвојену дјецу, или дјецу над којом је продужено родитељско право обавезни су да пријe подношења тужбе или заједничког приједлога за развод брака, пред надлежним Центром за социјални рад, као органом старатељства покренути поступак покушаја мирења брачних супружника.

Сврха поступка покушаја мирења јесте да се санирају узроци који су довели до одлуке за развод брака или да се постигне споразум родитеља о повјери, контактирању и издржавању млдб. дјеце и свим другим питањима од значаја за супружнике, њихову малољетну дјецу, брачну и породичну заједницу која се гаси.

Први корак код усвојења јесте подношење захтјева Центру за социјални рад, као органу старатељства (предлажемо подношење захтјева што већем броју центара за социјални рад на подручју РС односно БиХ, а и шире).

За вођење поступка усвојења надлежан је Центар за социјални рад као орган старатељства према пребивалишту малољетника, односно боравишту, ако се пребивалиште не може утврдити.